Kako učiti o kompleksnim događajima u istoriji kroz primer holokausta     

Uneskova pridružena škola u SAD-u je razvila model razumevanja osetljivih i kompleksnih događaja u istoriji. Model je korišćen u srednjoj školi "3 Rivers" u Ohaju, sa učenicima uzrasta 12-14 godina.

Citat i pitanja od kojih se polazi

"Svet je suviše opasno mesto za život - ne zbog ljudi koji čine zlo, već zbog ljudi koji dozvoljavaju da se zlo dešava."

Albert Ajnštajn

• Da li se istorija ponavlja?
• Ima li smisla porediti slične događaje u istoriji?
• Da li se istorija dešava i u učionici?
  
  

Proces

• Ljudsko ponašanje se objašnjava preko kategorija: žrtva, nasilnik, posmatrač; oni koji pružaju otpor i oslobodioci - koje se povezuju sa događanjima iz školskog okruženja. Sa učenicima se diskutuje u ovim kategorijama. Diskutuje se o tome zašto se viktimizacija povezuje sa stereotipima i predrasudama. Naglašava se uloga medija i poziva na Deklaraciju o ljudskim pravima UN-a.
  
  
• Nasilje se razmatra i u kontekstu vršnjačkog nasilja u školi. Povezujući termine sa svakodnevnim ponašanjem, učenici osvešćuju da se istorija dešava i u učionici; odnosno da nije važno okruženje u kojem se zločin pojavljuje, već da li se on desio ili nije.
  
  
• Posmatrači nasilja se definišu kao neko ko svojim nereagovanjem podržava nasilje, ali može postati i njegova žrtva.
  
  
• Reči Alberta Ajnštajna se koriste kao jedan od podsticaja za diskusiju kada se identifikuju primeri vršnjačkog nasilja iz školskog dvorišta.

• Oni koji pružaju otpor mogu to raditi na fizički ili duhovan način; kao primer se daje otpor u Danskoj za vreme holokausta.
  
  
• Oslobodioci se posmatraju sa stanovišta osobina koje imaju i međusobno se upoređuju heroji iz različitih perioda, bilo da su u pitanju pojedinci ili grupe.

radionice za srednjoškolce/ke

planovi školskih časova