Ključne kompetencije nastavnika
prema Banksu

Uspešnost realizacije interkulturalnog obrazovanja u školama u velikoj meri će zavisiti od znanja i umešnosti nastavnika i nastavnica. Banks razlikuje četiri ključne vrste kompetencija nastavnika/ca:

1. Poznavanje karakteristika učenika/ca

Nastavnik/ca treba da poznaje specifičan stil učenja svakog učenika/ce i da svoj stil podučavanja prilagodi svakome od njih. Istraživanja pokazuju da što je veća sličnost između stila podučavanja i učenikovog stila učenja, to je više i učeničko postignuće. Učenici/e treba da budu u mogućnosti da uče na način koji njima odgovara* (koristeći komplementarne resurse kao što su auditivna, vizualna, manipulativna sredstva i kinestetičke igre i vežbe i sl).

2. Detaljno i fleksibilno poznavanje predmeta/sadržaja

Da bi bili u stanju da nauče sve učenike/ce, nastavnici/e treba da razumeju kako su različiti sadržaji povezani u okviru jednog predmeta, sa sadržajima drugih predmeta i sa svakodnevnim životom učenika/ca. Nastavnik/ca treba da je u stanju da dizajnira čas koji će omogućiti svakom učeniku/ci da formira koherentnu i primenjivu "mapu znanja", da povezuje različite ideje i uočava nelogičnosti ili greške*.

Podučavanje treba da se osloni na iskustva učenika/ca, a to znači da nastavnici/e treba da poznaju kulturne razlike koje postoje među učenicima/ama i da te razlike uvede u nastavni sadržaj i ravnopravno tretira tokom podučavanja.

3. Veština upravljanja odeljenjem

Nastavnik/ca treba da podstiče i održava:
a) saradnju među učenicima/ama tokom procesa učenja (upravljanje sadržajem)
b) pozitivno i odgovorno ponašanje učenika/ca kroz koriščenje asertivne  komunikacije, dogovaranje osnovnih pravila, uvođenje sistema nagrađivanja i slično (upravljanje ponašanjem)
c) različite kulturne obrasce grupnog ponašanja specifične za školu i sredinu u kojoj žive učenici (upravljanje odeljenjem kao socijalnim sistemom).

4. Svest o etici sopstvene profesije (pedagogije)

Nastavnik/ca treba da je u stanju da preispituje postojeću školsku praksu i koncept učenja i znanja na kojem ta praksa počiva, te da predlaže i uvodi novine za unapređenje škole i obrazovanja.

***

Nastavnici/e koji su uspešno uključili interkulturalnu dimenziju u svoju nastavu i rad sa učenicima/ama mogu se prepoznati i po tome što:

• nauče da potpuno pravilno izgovaraju ime i prezime svakog svog učenika ili učenice
• razumeju kako vrednosti, stavovi i očekivanja nastavnika/ce deluju na motivaciju za učenje i postignuća učenika/ca
• traže i uvažavaju vrednosti, stavove i mišljenja roditelja ili staratelja/ki o različitim aspektima vaspitnoobrazovnog rada (npr. razgovaraju sa roditeljima o odnosu školskih i porodičnih pristupa i metoda motivisanja i disciplinovanja dece)
• ispituju i saznaju razlike u stilovima učenja, tj. dominantne stilove učenja kod učenika/ca različitog socijalnog i kulturnog porekla
• veruju da, kada se odabere pravi pristup gradivu i učeniku/ci, svako može da nauči i najkomlikovanije gradivo i trude se da postignuće svakog učenika/ce bude visoko. 

*1. Videti Gardnerovu teoriju multiple inteligencije (osam tipova inteligencije)
*2. Videti Šulmanov model pedagoškog rezonovanja

O interkulturalnom obrazovanju