Benetov razvojni model interkulturalne osetljivosti* opisuje stadijume kroz koje ljudi prolaze kada se suoče sa teškoćama u susretu sa drugim kulturama (Bennett, 1993). Ljudi, a može se reći i društva kao celine, se razlikuju po svojoj sposobnosti da uoče i prihvate kulturne razlike. Istančanost u tretiranja kulturnih razlika razvija se od stadijuma poricanja postojanja razlika, tj. krajnjeg etnocentrizma, ka stadijumima uočavanja i prihvatanja kulturnih razlika, koje Benet naziva etnorelativizam.

Benet razlikuje tri osnovna stadijuma etnocentrizma i tri stadijuma etnorelativizma, a unutar svakog od njih još nekoliko razvojnih međustadijuma (pogledati tabelu).

Tabela: Stadijumi razvoja interkulturalne osetljivosti (Benet)

Stadijumi etnocentrizma

1. Poricanje razlika je početni etnocentrični stadijum. Osobe koje se nalaze na ovom stadijumu sopstveni pogled na svet tretiraju kao jedino moguće shvatanje realnosti te otud poriču da postoje i drugi, različiti pogledi na svet. Tipično ponašanje za ovaj stadijum je zanemarivanje, ignorisanje ili indiferentnost prema kulturnim razlikama. Ovakvo ponašanje se najčešće javlja kod osoba koje su odrasle u kulturno homogenim sredinama i nisu imale mnogo kontakata sa ljudima izvan svoje kulturne grupe.

Postoje i dva međustadijuma poricanja razlika

• Izolacija označava nenamerno odvajanje od pripadnika drugih kultura. Ono se dešava usled sticaja životnih okolnosti u kojima osoba zapravo i nema priliku da bude izložena kulturnim razlikama, da ih  doživi i iskusi.
• Separacija predstavlja namerno odvajanje od pripadnika druge kulture kako bi se zadržalo stanje izolacije. Osobe na ovom stupnju smatraju da je za jedno društvo bolje ukoliko se pripadnici različitih kultura drže odvojeno pa zato između sebe i ljudi iz drugih kulturnih grupa postavljaju različite vrste barijera. Ekstremni primer separacije je sistem aparthejda koji je postojao u Južnoj Africi kao i različiti vidovi rasne segregacije.

2. Odbrana od razlika je drugi stadijum etnocentrizma. Osoba koja se nalazi na ovom stadijumu uočene razlike opaža kao pretnju. One predstavljaju alternativu njenom pogledu na svet i doživljaju identiteta pa zato nastoji da se od njih odbrani. Kratko rečeno, osoba uočava kulturne razlike, ali ih ne prihvata nego se bori protiv njih. Za ovaj stadijum je karakteristično postojanje stereotipa o pripadnicima drugih kultura i pojednostavljeno (dihotomno, često crno-belo) razmišljanje u kategorijama "mi-oni". Kao ekstremni vid odbranaštva mogu se pojaviti rasizam i svi drugi vidovi "izama" koji su rasno ili etnički zasnovani.

Postoje tri forme ili tri međustadijuma odbrane

• Superiornost označava tendenciju da se, u poređenju sa drugim kulturama, ističu i preuveličavaju pozitivne karakteristike sopstvene kulture. Na primer, osoba na ovom stupnju smatra da način života u njenoj kulturi treba da bude model za ostatak sveta*.  U isto vreme, svaka kritika upućena kulturi kojoj se pripada doživljava se kao napad. Valja imati na umu da veličanje sopstvene kulture ne mora nužno da uključi i omalovažavanje drugih kultura.
• Omalovažavanje je forma odbrane u kojoj osoba tretira druge kulture kao inferiorne, koristi uvredljive izraze za njihovo opisivanje i primenjuje negativne stereotipe na druge kulturne grupe. Ekstremne verzije ove forme odbrane su nacizam i Kju kluks klan.
• Obrtanje u suprotnost je forma odbrane u kojoj se druga kultura opaža kao superiorna, a u isto vreme osoba oseća otuđenost od sopstvene kulturne grupe ili sa omalovažavanjem gleda na sopstveno kulturno poreklo. To je kombinacija pozitivnog vrednovanja drugih grupa i negativnog vrednovanja sopstvene grupe.

3. Minimiziranje razlikaje treći stadijum etnocentrizma. Na ovom stadijumu razvoja osoba uočava da postoje kulturne razlike, ali nastoji da ih umanji, minimizira zastupajući stanovište da su svi ljudi u suštini isti.

I na ovom stadijumu postoje dva međustadijuma

• fizički univerzalizam gde se insistira na fiziološkim sličnostima, tj. ističe se da svi ljudi imaju iste bazične potrebe - na primer, potrebu za vodom, hranom, skloništem i sl. Kulturno se tretira kao produžetak biološkog i time se minimalizuje njegov značaj
• transcedentalni univerzalizam je verovanje da su svi ljudi isti zahvaljujući duhovnim, političkim i drugim sličnostima.

Stadijumi etnorelativizma

4. Prihvatanje razlika je prvi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu razvoja uočava i prihvata kulturne razlike. Kulturne razlike se više ne procenjuju na osnovu standarda sopstvene kulturne grupe već se proučavaju u kulturnom kontekstu. Vodeći princip je kulturni relativizam: nijedna kultura sama po sebi nije ni bolja ni lošija od drugih.

Postoje dve forme ispoljavanja prihvatanja razlika

• Bihejvioralni relativizam označava da osoba prihvata postojanje razlika u ponašanju, tj. svesna je toga da obrasci ponašanje variraju od kulture do kulture i da se ponašanje menja zavisno od kulturnog konteksta.
• Vrednosni relativizam u ovom modeluoznačava prihvatanje činjenice da vrednosti i uverenja takođe postoje u kulturnom kontekstu, odnosno da variraju od jedne do duge kulturne zajednice. Osobi na ovom međustadijumu je prihvatljivo da ljudi iz drugih kultura nužno ne dele iste kulturne vrednosti i ciljeve. Ona, na primer, razume da su pojmovi dobra i zla zapravo vrednosne orijentacije i da se mogu razlikovati od kulture do kulture.

5. Adaptacija na razlike je drugi stadijum etnorelativizma. Osoba na ovom stadijumu svesno nastoji da zamisli kako pripadnici drugih kultura razmišljaju o određenim stvarima. Osoba je svesna sopstvene perspektive gledanja na svet i sposobna je da se sa te unutrašnje tačke gledišta pomeri na spoljašnju tačku sa koje može da sagleda različite perspektive (poglede na svet) i tako po potrebi razvija i menja lični pogled na svet, tj. referenti okvir. Sa promenom referentnog okvira dolazi i do promene ponašanja i to bez nekog velikog svesnog napora.

Ako je asimilacija proces usvajanja različitih vrednosti, pogleda na svet i ponašanja na uštrb sopstvenog kulturnog identiteta, onda je adaptacija  proces dodavanja. Kroz adaptaciju se naučeni novi obrasci ponašanja pogodni za funkcionisanje u različitim kulturnim kontekstima, pridodaju postojećem repertoaru ponašanja. Osobe koje su dostigle stadijum adaptacije umeju da koriste alternativne načine razmišljanja prilikom rešavanja problema i donošenja odluka. One mogu efikasno da komuniciraju i stupaju u interakciju sa ljudima iz različitih kultura i da menjaju svoje ponašanje kako bi se prilagodile novim uslovima.

Postoje dva međustadijuma adaptacije:

• empatija je sposobnost da se razumeju drugi tako što će se "stati u njihove cipele", odnosno, zauzeti njihov ugao gledanja.
• pluralizam označava da je osoba usvojila (internalizovala) više različitih pogleda na svet, da poseduje višestruki kulturni okvir. Da bi se takav okvir razvio potrebno je duže življenje u različitim kulturnim kontekstima. 

6. Integracija razlika je poslednji stadijum etnorelativizma. Dok se na stadijumu adaptacije osoba rukovodi sa više referentnih okvira (koji paralelno postoje), na ovom stadijumu osoba je te različite kulturne poglede na svet integrisala u jedinstveni, sopstveni pogled na svet. Njen identitet uključuje i, što je još značajnije, nadmašuje kulturne grupe kojima ona pripada.

Integracija se može javiti u dve varijante:

• Kontekstualna evaluacija je sposobnost da se u proceni date situacije koriste različiti kulturni referentni okviri.
• Konstruktivna marginalnost seodnosi upravo na prihvatanje identiteta koji nije prvenstveno baziran na jednoj od kultura. Pripadnost određenim kulturnim grupama za osobu više nema toliki značaj, jer ona sebe doživljava kao osobu u stalnom razvoju (stručni termin za ovaj vid osećanja nepripadanja je osoba na kulturnoj margini). Osoba poseduje sposobnost da inicira i olakša konstruktivni kontakt između različitih kultura i da na taj način bude istinski interkulturalni posrednik.

Benet upozorava da mnoge institucije i organizacije minimiziranje tretiraju kao finalni stadijum razvoja interkulturalne osetljivosti i nastoje da izgrade svet u kojem će ljudi deliti iste vrednosti i imati zajedničku polaznu osnovu. Problem je što se ideja o univerzalnim vrednostima obično zasniva na sopstvenom vrednosnom sistemu - "svi smo mi deca jednog boga, ali mog boga".

* 1. Rađeno prema  Petrović, D. (2006). Interkulturalno (ne)razumevanje u Popadić, D. (ed.) Uvod u mirovne studije, II tom. Beograd: Grupa MOST, strana 67-87
* 2. Benet navodi primer modernizacije, gde se ističe superiornost zapadnih zemalja i retpostavlja da je cilj zemalja u razvoju da slede zapadni model.

O interkulturalnom obrazovanju