Tipične greške u shvatanju interkulturalnog obrazovanja
iskustva zemalja SAD

(Aldridge, J., Calhoun, C. and Aman, R. (2000). 15 Misconceptions About Multicultural Education.
Focus on Elementary, Spring 2000, Vol.12, #3)

Iako je uvođenje interkulturalnog obrazovanja u škole bilo podržano od velikog broja stručnjaka i praktičara u SAD-u, ono je nailazilo (i još uvek nailazi) na značajne otpore, prepreke i odstupanja od originalne ideje i koncepta. Aldridž, Kahon i Aman (Aldridge, J., Calhoun, C. and Aman, R., 2000) su uočili i opisali 15 tipičnih grešaka u shvatanju i primeni interkulturalnog obrazovanja:

1. Pogrešno je uverenje da ljudi iz iste nacije, istog geografskog regiona ili ljudi koji
govore istim jezikom pripadaju istoj kulturi.
Brojni su primeri širom sveta (od SAD-a, preko Latinske Amerike i Kine do južnoslovenskih zemalja) koji ukazuju da isto geografsko, nacionalno ili jezičko poreklo ljudi ne znači da svi ti ljudi pripadaju istoj etničkoj grupi i kulturi. Naprotiv, pokazuje se da razlike među njima jesu značajne i moraju biti uzete u obzir.

2. Pogrešno je uverenje da porodice iz iste kulture imaju iste vrednosti.
Ovo posebno važi za pripadnike nedominantnih grupa u nekoj kulturi ili za "pridošlice" koji mogu u potpunosti prihvatiti novu kulturu, imati dvostruki kulturni identitet ili razviti nove sebi svojstvene kulturne identitete. Pored toga, u okviru iste porodice jedna generacija (obično najstarija) može zadržati stari kulturni model i identitet, dok druga (obično najmlađa) može biti bikulturalna i slično.

3. Pogrešno je uverenje da su knjige za decu koje govore o drugim kulturama obično autentične.
Mnoge dečije knjige - iako veoma zabavne, kvalitetne i prilagođene uzrastu - sadrže etničke stereotipe i predrasude o kulturama o kojima govore. Da je ovo česta pojava pokazuje i formiranje Saveta za interrasne/etničke knjige u SAD-u, koji je 1980. godine doneo uputstvo za izbor knjiga koje će se koristiti u obrazovanju.

4. Pogrešno je uverenje da se interkulturalno obrazovanje bavi samo rasnim i etničkim temama i pitanjima.
Iako rasna i etnička pitanja čine najveći deo njegovog sadržaja, interkulturalno obrazovanje obavezno uključuje i pitanja rodne i socioekonomske ravnopravnosti, tj. istražuje kulturalne razlike koje postoje između grupa koje se razlikuju po polu i socioekonomskom statusu. Zato savremeni autori obavezno navode više ciljeva interkulturalnog obrazovanja, među kojima su najčešće promocija socijalne pravde i pravednosti za sve, ili stavljaju naglasak na jednakoj distribuciji moći i prihoda između različitih grupa u društvu.

5. Pogrešno je uverenje da su putovanja ili posete drugim kulturama adekvatan
pristup interkulturalnom obrazovanju.
Problem je što ovaj pristup obično podrazumeva povremeno (a ne sistematsko) uključivanje tema i izvora iz različitih kultura u kurikulum; o drugim kulturama se govori samo povodom određenih datuma i događaja (minimalistički pristup reformi kurikuluma). Opasno je ako takva putovanja ili posete samo pojačaju stereotipe i predrasude o drugim kulturama ili ako učenici imaju doživljaj da je taj program (ili poseta) organizovan zbog drugih a ne zbog njih.

6. Pogrešno je uverenje da interkulturalno obrazovanje treba da bude poseban
predmet.
Kao i u prethodnom slučaju putovanja i poseta, na ovaj način se samo dodaje novi sadržaj koji ništa bitno ne menja u već postojećem kurikulumu ili načinu mišljenja učenika o sopstvenoj i drugim kulturama (dodavanje kao pristup reformi kurikuluma). Opasno je kada nastavnici ili učenici ovo dožive samo kao dodatno opterećenje u radu.

7. Pogrešno je uverenje da je interkulturalno obrazovanje opšteprihvaćeno.
U mnogim zemljama postoje razne vrste otpora (pa čak i zalaganja) pojedinih stručnjaka i medija da se interkulturalnost izbaci iz škola.

8. Pogrešno je uverenje da interkulturalno obrazovanje razdvaja umesto da spaja.
Ovo uverenje proističe iz negiranja postojeće raslojenosti nekog društva i straha da se sa tim stanjem suočimo, da proučimo njegove uzroke i otkrijemo bolje načine zajedničkog života - što jeste jedan od ciljeva interkulturalnog obrazovanja.

9. Pogrešno je uverenje da jednonacionalna društva ili zajednice koje imaju jednu ili dve kulture nemaju potrebu za interkulturalnim obrazovanjem (ili učenjem o drugim kulturama).
Mnogo je razloga koji ovo uverenje čine pogrešnim. Savremeni način života drastično umanjuje razdaljine između različitih kultura i povećava vidove i učestalost njihovih susretanja. Čak i kada to ne bi bilo tačno, istina je da upoznavanjem drugih kultura učeniici dobijaju priliku da bolje razumeju sopstvenu kulturu i steknu veštine koje će im omogućiti da se snađu u drugim kulturama i zajednicama koje su u njihovom okruženju.

10. Pogrešno je uverenje da je interkulturalno obrazovanje primereno samo starijim uzrastima učenika koji su razvojno u stanju da prevaziđu faze egocentrizma i etnocentrizma.
Baš kao što je to slučaj sa učenjem stranih jezika, praksa pokazuje da deca uče nove kulturne obrasce mnogo lakše od odraslih. Naravno, sadržaji i pristup interkulturalnog obrazovanja moraju biti prilagođeni uzrastu.

11. Pogrešno je uverenje da uvođenje interkulturalnog obrazovanja dovodi do gubitka osećanja zajedništva ili pripadnosti istoj većoj grupi.
Ovo uverenje proističe iz negiranja postojeće raslojenosti nekog društva i strahovanja da suočavanje s razlikama može dovesti do sukoba i unutrašnjih nemira. Interkulturalno obrazovanje vodi konstruktivnom suočavanju sa razlikama, razumevanju njihovih izvora i uzroka i otkrivanju boljih i pravednijih načina zajedničkog života.

12. Pogrešno je uverenje da multietničkim društvima koja prihvataju kulturne razlike ne treba interkulturalno obrazovanje.
Upoznavanjem drugih kultura, učeniici dobijaju priliku da bolje razumeju sopstvenu kulturu i izgrađuju društvo koje je pravednije i tolerantnije prema razlikama.

13. Pogrešno je uverenje da interkulturalno obrazovanje relativizuje istorijsku istinu
(tačnost).
Kad se kod učenika razviju sposobnosti preispitivanja nedodirljivih tema i istina, oni će biti u stanju da istražuju diskrepance koje postoje u različitoj istorijskoj literaturi.

14. Pogrešno je uverenje da se ljudi uglavnom identifikuju sa jednom kulturom.
Podaci nam govore da je u svetu sve veći broj dece i porodica koje su u svojoj prirodi multietničke (multikulturne). Brojni su primeri mešovitih brakova ili porodica koje su privremeno ili trajno promenile mesto stanovanja preselivši se iz jedne kulture (regiona, države ili kontinenta) u drugu. Interkulturalno obrazovanje bavi se i interpersonalnim kulturnim identitetima omogućavajući učenicima da se konstruktivno nose sa unutrašnjim konfliktima.

15. Pogrešno je uverenje da nema dovoljno resursa (materijala, izvora) potrebnih za interkulturalno obrazovanje.
Stara izreka kaže da "ko traži taj i nađe", a to praktično znači: počnite od pretraživanja vebsajtova, proučite resurse svoje lokalne zajednice i, što je najvažnije, prihvatite učenike kao najvažnije izvore interkulturalnosti. Prevaziđite frontalni pristup učenju tako što ćete stvoriti uslove u kojima učenici/e uče jedni od drugih kroz razmenu različitih koncepata, iskustava i perspektiva.

O interkulturalnom obrazovanju