Pristupi interkulturalnoj reformi kurikuluma
prema Banksu

Ukoliko u fokus razmišljanja o interkulturalnom obrazovanju stavimo školski program (kurikulum) onda je, po Banksu (Banks, 1999), moguće razlikovati 4 osnovna pristupa reformi kurikuluma*:

Doprinos - je pristup minimalnog uključivanja interkulturalnog obrazovanja u kurikulum kada se periodično obrađuju odabrane knjige i slave značajni datumi, heroji ili događaji iz različitih kultura. Ovaj pristup ne podrazumeva sistematsko uključivanje knjiga i tema iz različitih kultura u kurikulum. Tipičan primer je planiranje posebnog vremena u mesecu januaru kada se u SAD-u čita i govori o Martinu Luteru Kingu.

Dodavanje - je pristup u kome su sadržaji, koncepti, teme i perspektive različitih kultura dodate kurikulumu ali tako da se ne menja njegova postojeća struktura. Iako se ovim pristupom knjige i teme iz različitih kultura uključuju u već postojeći kurikulum, on ne obezbeđuje i promenu načina mišljenja kod učenika. Tipičan primer je ispitivanje viđenja Dana zahvalnosti iz ugla američkih Indijanaca kako dodatak tradicionalnom (većinskom) viđenju tog praznika u SAD.

Transformacija - je pristup kojim se menja struktura kurikuluma tako da su učenici ohrabreni da koncepte, teme i probleme sagledavaju iz nekoliko različitih uglova i kulturnih perspektiva. Tako na primer, tema Dana zahvalnosti postaje čitava nastavna celina koja istražuje sukob kultura. Ovaj pristup nastavi i učenju podrazumeva razvoj kritičkog mišljenja kod učenika i prihvatanje različitosti kao polazne pretpostavke.

Socijalna akcija - je pristup koji kombinuje pristup transformacije i aktivnosti koje teže socijalnoj promeni. Učenike ne podučavamo samo da razumeju i preispituju aktuelna socijalna pitanja, već i da po tom pitanju umeju da nešto preduzmu. Tipičan primer je da učenici nakon uvedene teme o statusu emigranata u SAD, pišu pismo senatorima, kongresu i novinama u kome izražavaju svoje mišljenje o politici države prema emigrantima.

Faze interkulturalne transformacije škole

Na nivou školske prakse, uvođenje interkulturalnog obrazovanja je proces koji dovodi do postepenih i značajnih promena u svim aspektima života i rada škole. Pol Gorski (Paul C. Gorski, 2000) razlikuje 6 faza u interkulturalnoj transformaciji škole*:

Škola neguje tradicionalnu obrazovnu praksu u kojoj nema mesta kritičkom promišljanju postojećih oblika nejednakosti u različitim aspektima školskog života i obrazovnog sistema. Kurikulum, načini podučavanja i učenja i dalje odražavaju pristupe koji su tipični za dominantne ili privilegovane društvene grupe.

Škola u kurikulum ili nastavni materijal uvodi male novine koje se isključivo vezuju za uočljive ali površne specifičnosti drugih kultura - najčešće one koje su zasnovane na preteranom uopštavanju i stereotipima. Interkulturalno obrazovanje se tako, na primer, praktikuje kroz organizovanje "međunarodnog festivala hrane", "dana dalmatinske (romske, bugarske i sl.) kuhinje" ili kroz posete takvim manifestacijama. Učenici prave delove odeće ili sportske rekvizite specifične za pojedine kulture. Tokom kampanje borbe za prava žena, nastavnici pripremaju plakat ili školski pano na kome su predstavljene poznate žene.

Škola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na proučavanje običaja i ponašanja onih kultura iz kojih potiču njeni učenici, a sa ciljem da razume načine na koji bi trebalo da se odnosi prema njima. Nastavnicima mogu biti dostupni i priručnici koji opisuju kako da se ophode i odnose prema pripadnicima specifičnih grupacija ili etničkih zajednica.

Škola u kurikulum uvodi novine koje se odnose na uviđanje i prihvatanje različitosti kroz negovanje veza između pripadnika različitog kulturnog identiteta. Nastavnici su podstaknuti da dublje upoznaju različite kulture, kao i da se oslanjaju na postojeća iskustva učenika različitog kulturnog nasleđa i stvaraju uslove u kojima učenici/e uče jedni od drugih kroz razmenu ličnih iskustava i perspektiva.

Škola povremeno u kurikulum uvodi novine koje se odnose na prepoznavanje nejednakosti i nepravičnosti u raznim aspektima obrazovanja ali tako što se tim pitanjima bavi samo u  određeno vreme ili privremeno kroz posebne školske projekte. Na primer, škola inicira i organizuje sastanak na nivou lokalne zajednice na kome se diskutuje aktuelni etnički sukob ili realizuje tromesečni projekat čiji je cilj da podsakne zainteresovanost devojčica za matematiku i prirodne nauke. Ovakva nastojanja se uglavnom javljaju kao reakcija na neki aktuelni događaj ili trend u društvu, te su najčešće kratkog daha.

Škola sistematski uvodi novine i transformiše postojeći kurikulum tako da svaki aspekt školskog života i obrazovanja učini podjednako dostupnim i pravednim za sve učenike koji pripadaju različitim grupama i kulturama.

*1. Banks, J.A. (1999).  An Introduction to Multicultural Education (2nd ed.). Boston: Allyn & Bacon.
*2. Paul C. Gorski. Stages of Multicultural School Transformation. EdChange and the Multicultural Pavilion

O interkulturalnom obrazovanju