Karakteristike dobrog programa interkulturalnog obrazovanja

Osmišljavanje i realizovanje programa interkulturalnog obrazovanja nije nimalo lak zadatak, kako za stručnjake tako i za praktičare. U tom poduhvatu mogu nam biti od pomoći smernice koje je dao Pol Gorski*:

1. Izvođenje programa

Program treba da je osmišljen tako da prepoznaje i koristi raznovrsne stilove učenja prilikom rada na otkrivanju raspodele moći i privilegija u datom okruženju (učionici, lokalnoj zajednici i sl.). Tokom realizacije programa važno je da:

• Koristite različite tehnike učenja
• Predavanje
• Kooperativno učenje
• Dijalog
• Individualni rad
• Vršnjačko učenje/podučavanje

• Prethodno ispitate i razumete kakva je stvarna raspodela moći i privilegija u datom okruženju kako ne biste svojim postupcima doprineli učvrščivanju postojećih privilegija i opresije
• Koga najčešće prozivate, opominjete i sl.
• Koga najčešće podstičete da dođe do nekog rešenja i kome pomažete postavljanjem potpitanja ili davanjem odgovora?

• Stalno izazivate postavku "da je podučavanje majstorstvo"
• Pitajte učenike šta znaju o temi koju uvodite
• Pitajte učenike šta žele da nauče o temi koju uvodite
• Pitajte učenike da participiraju u predavanju/uvođenju nove teme

2. Sadržaj programa

Sadržaj programa/tema treba da bude kompletan i tačan, tj. da uključi doprinose i perspektive svih relevantnih kultura i grupa. Tokom planiranja sadržaja:

• Obezbedite da sadržaj bude što kompletniji i tačniji
• Na primer, iskaz "Kristofer Kolumbo je otkrio Ameriku" nije ni kompletan, ni tačan (zamislite samo kako bi na to reagovao neki američki Indijanac).

• Izbegavajte etiketiranje i upotrebu stereotipnih termina, fraza i načina govora o marginalnim ili manjinskim grupama (npr. "nealbanske zajednice", "osobe sa posebnim potrebama", "obojeni", "mali ljudi", govor u muškom rodu i sl.)
• Da li manjinske grupe prilikom prezentacija svrstavate u kategoriju "i drugi"?
• Da li o manjinskim grupama govorite samo kroz posebne nastavne jedinice (npr. romska muzika i poezija) ili su oni uključeni i protkani kroz ceo nastavni program (npr. raznovrsnost muzike našeg podneblja)?
• Da li program ima za cilj da konstatuje i "slavi različitost" ili da istražuje, prepoznaje i prihvata razlike kao dodatnu dimenziju celog nastavnog programa?

• Proučite istoriju diskriminacije u nastavnom programu i postarajte se da je ne ponovite.
• Da li sadržaj podržava stereotipe (npr. učimo o Romima kao o nomadima i/ili skupljačima sekundarnih sirovina) ili ih izaziva i preispituje (učimo o Romima koristeći njihove resurse i izvore)?
• Da li sadržaj podržava ili preispituje pretpostavke da naša kultura i društvo po datosti svet sagledava iz perspektive i vrednosti koje su tipične za "belu rasu", Evropu, muškarce, hriščane, heteroseksualce, srednju klasu i slično?

3. Radni materijali

Radni materijali za učenje treba da budu raznovrsni i kritički preispitani sa stanovišta naklonosti i predrasuda prema različitim grupama.

• Koristite različite materijale
• Tekstove
• Novine i magazine
• Video materijale i filmove
• Igre
• Radne sveske

• Prethodno proverite materijale i otklonite sve elemente koji podržavaju predrasude i diskriminaciju
• Da li udžbenik istorije na stereotipan ili nepotpun (netačan) način prikazuje pripadnike određenih grupa ili epoha?
• Da li radni materijal iz oblasti prirodnih nauka koristi isključivo muški govor/jezik?
• Da li radni materijal iz oblasti književnosti koristi govor mržnje ili stereotipne prikaze?
• Da li govor/jezik koji koristite podrazumeva muški rod, heteroseksualnost, porodicu od najmanje 3 člana, posedovanje srpskog državljanstva i slično?

• Učinite raznovrsnim (diversifikujte) predstave i sadržaje na svim izloženim i vidljivim materijalima (oglasnim tablama, slikama i fotografijama, posterima, školskim časopisima, učilima kao što su geografske karte i slično).
• Da li to stalno činite ili samo kada se radi o posebnim datumima ili projektima?

4. Multiperspektivnost

Da bi sadržaj bio kompletan i tačan on mora da ukljući (integriše) različite perspektive i uglove gledanja.

• Prikažite sadržaj/temu iz različitih uglova, a ne samo iz ugla većinske grupe ili dominantne kulture.
• Kako definišete "klasičnu literaturu" ili "najbolje knjige" i iz koje/čije perspektive dolazi ta odrednica?
• Iz koje perspektive podučavate istoriju? Prisetite se događaja kada je "ekspanzija Zapada" isto što i "genocid", a heroji "slobode" isto što i "ratni zločinci" i slično?

• Prikažite sadržaj/temu kroz viđenje različitih aktera, a ne samo kroz viđenje nekoliko herojskih likova.
• Na primer, da li o ropstvu učimo samo na osnovu onoga što o njemu govore robovlasnici ili koristimo i priče i predanja robova?

5. Inkluzivnost pristupa 

Učenici/e moraju biti aktivno uključeni u proces podučavanja i učenja. Prevaziđite frontalni pristup učenju tako što ćete stvarati uslove u kojima učenici/e uče jedni od drugih kroz razmenu različitih iskustava i perspektiva.

• Istaknite različitia iskustava i perspektive učenika/ca tokom procesa učenja.

• Ohrabrite učenike/ce da postavljaju kritička pitanja o svim informacijama koje dobijaju (od nastavnika ili preko udžbenika) i modelirajte kritičko mišljenje.
• Ko je pisao neku informaciju (i sa kog stanovišta)?
• Ko je kreirao neki Web site?
• Čiji glas (čije mišljenje) čujem, a čiji ne?

• Postarajte se da sadržaj i način izvođenja budu relevantni za učenike/ce - modelirajte proces učenja tako da učenici/e mogu povezati sadržaj sa svakodnevnim životom.

• Prihvatite vaše učenike kao najvažnije izvore multikulturalnosti.

6. Socijalna i građanska odgovornost 

Ukoliko želimo da osposobimo učenike/ce da postanu aktivni učesnici u demokratskom društvu (equitable democracy), onda ih moramo upoznati sa temama socijalne pravde i razvijati kod njih osećaj građanske odgovornosti kroz ceo nastavni program.

• Počinjući od najmlađih učenika, unesite diskusije o razlikama i neravnopravnosti u vaše nastavne jedinice svih predmeta.
• Na primer: Kako su pojedina naučna saznanja zloupotrebljena da se opravdaju rasizam i antisemitizam?

• Potražite različite načine na koje su poznati ljudi iz različitih oblasti (prirodnih nauka, umetnosti i sl.) koristili svoj rad i ugled da se bore za socijalnu pravdu.
• Posebno je važno naći  primere koji pokazuju kako su se predstavnici većinske grupe borili za ugrožena prava manjinskih grupa (npr. Albert Ajnštajn).

• Kad god se ukaže prilika da se razmotre pitanja rasizma, seksizma, homofobije i sličnih oblika opresije, iskoristite je.

• Stvorite uslove za otvorenu i iskrenu diskusiju sa učenicima o istoriji privilegija i opresije koja je svojstvena vašem predmetu, školi, obrazovanju i društvu u celini.

• Povežite podučavanje i učenje sa ključnim globalnim temama i temama vaše lokalne zajednice.
  
  
• Ohrabrite učenike/ce da kritički misle o svojoj državi, kapitalizmu / socijalizmu i drugim tradicionalno nedodirljivim temama.

7. Evaluacija i provera 

Nastavni program mora biti stalno procenjivan sa stanovišta kompletnosti, tačnosti i predrasuda.

• Oformite timove nastavnika i radite na uzajamnom proveravanju nastavnih programa, jedinica i pristupa koje koristite (horizontalna samoevaluacija).

• Tražite, otvoreno saslušajte i konstruktivno primite povratne informacije od vaših učenika/ca.

• S vremena na vreme vratite se ovom modelu i proverite da li je vaša praksa u skladu sa njim ili ste se rutinirano vratili nekim starim navikama.

* Paul C. Gorski. Key Characteristics of a Multicultural Education Curriculum. EdChange and the Multicultural Pavilion

O interkulturalnom obrazovanju