U inerkulturalnoj komunikaciji često se sudaramo sa nevidljivim preprekama, barijerama koje otežavaju, a često i onemogućavaju razumevanje između pripadnika/ca različitih grupa ili kultura. Proučavajući uzroke nerazumevanja prilikom interkuturalnog susreta, Barna je izdvojio šest takvih prepreka - "kamenova spoticanja" u interkulturalnoj komunikaciji (Barna, 1998).

1. Pretpostavka o sličnostima je prvi kamen spoticanja.

Kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi prirodno je da pretpostavimo sličnosti, a ne razlike. Međutim, ukoliko se u komunikaciji sa ljudima koji potiču iz druge kulture isključivo ponašamo u skladu sa pretpostavkom o sličnostima, suočićemo se sa poteškoćama ili doživeti niz iznenađenja i neprijatnosti. Opasnost je u tome što zbog pretpostavljene sličnosti nismo u stanju da uvidimo značajne razlike. Zato, kada se susretnemo sa novom kulturom, najbolje je da ne pretpostavljmo ništa, već da pitamo i da se informišemo o tome kakvi običaji i norme postoje u datoj kulturi.
Poznat je slučaj jedne Dankinje koja je u Americi uhapšena zbog zanemarivanja deteta i dve noći provela u zatvoru jer je svoju bebu u kolicima ostavila ispred restorana na Menhetnu. Naime, u Danskoj je sasvim normalno da roditelji dok ručaju ostave svoju decu da spavaju u kolicima ispred restorana, ali to nije slučaj i u Americi gde su zabrinuti građani videvši to odmah pozvali policiju.

2. Koriščenje različitih jezika i stilova komunikacije je drugi kamen spoticanja.

Pogrešno prevođenje/razumevanje reči, izraza i fraza u situaciji višejezične komunikacije, mogu da dovedu ne samo do pogrešne procene namera drugih osoba već i do sasvim netačne procene druge strane kao neiskrene, nepoštene, arogantne, agresivne ili zlonamerne.
Tipična teškoća je tendencija da rečima i izrazima iz stranog jezika pripisujemo samo jedno značenje, tj. često doslovno upotrebljavamo reči i izraze, što može biti izvor nerazumevanja. Drugi tip poteškoća je upotreba različitih stilova govora (direktni naspram indirektnog, ekspanzivni nasuprot jezgrovitom, augumentativni nasuprot pomirljivom i sl.). 

3. Pogrešne interpretacije neverbalnih poruka je treći kamen spoticanja.

Neverbalni znaci (poruke) mogu da nose različito značenje u različitim kulturama. Pored toga, u pojedinim kulturama neverbalnim znacima se pridaje više pažnje i oni imaju veći značaj u komunikaciji nego što je to slučaj u drugim. Pogrešne interpretacije neverbalnih porukau interkulturalnoj komunikaciju mogu da stvore veće probleme i od samog jezika. Pojedine neverbalne znake i simbole, kao što su gestovi ili pokreti tela, je lakše uočiti dok je druge, kao što su prostorna distanca ili tretiranje vremena, mnogo teže identifikovati. Postoje brojni primeri kako neverbalne poruke mogu biti pogrešno interpretirane. Ovo su samo neki od njih:

• Gestovi imaju važnu ulogu u komunikaciji, ali njihovo značenje može biti vrlo različito. Recimo, spojeni palac i kažiprst u vidu kruga je gest koji se u Francuskoj koristi da označi nulu ili nešto što nema vrednost, u SAD se isti gest koristi kao oznaka da je nešto prihvatljivo i u redu, u Brazilu ima uvredljivo pa čak i opsceno značenje dok je u Japanu oznaka za novac. Podignuti prsti u obliku slova V u nekim zemljama je simbol za pobedu, dok u Velikoj Britaniji ovaj gest ima uvredljivo značenje.
  
  
• Kontakt očima se različito koristi u komunikaciji. Sagovornik se prilikom komunikacije gleda direktno u oči u Arapskim zemljama*, Latinskoj Americi i Južnoj Evropi, dok ljudi iz Azije i Severne Evrope u komunikaciji uglavnom koriste samo površan pogled ili u potpunosti izbegavaju pogled. Dok Englezi retko održavaju kontakt očima tokom razgovora, u Francuskoj je kontakt očima čest i veoma intenzivan.
  
  
• Tišina u komunikaciji se takođe različito interpretira. U nekim kulturama je ona znak poštovanja i dobro je došla, kao na primer u Kini, dok se u Australiji ćutanje tretira kao znak stidljivosti ili nezainteresovanosti.
  
  
• Odnos prema vremenu se razlikuje od kulture do kulture. Vreme se  različito i shvata (cirkularno ili linearno) i koristi. Tako, na primer, činjenica da je poslovni sastanak zakazan za 10h i 30 minuta može da ima različito značenje. U Nemačkoj, Engleskoj i Japanu se očekuje da dođete i pre zakazanog vremena. U Francuskoj i Španiji će vam tolerisati kašnjenje. U Rusiji i Saudijskoj Arabiji će testirati vaše strpljenja pa je moguće da sastanak počne i sa velikim zakašnjenjem.
  
  
• Odnos prema prostoru se takođe razlikuje. Distanca koja se zauzima prilikom razgovora sa nepoznatom osobom razlikuje se od kulture do kulture. U Arapskim zemljama je distanca između pripadnika istog pola mnogo manja nego u evropskim zemljama ili Severnoj Americi. Na primer, prostorna distanca u Francuskoj je manja nego u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji. Ukoliko neko prekrši ovo nepisano pravilo, izazvaće u najmanju ruku nelagodnost u komunikaciji.

Korisno je i informisati se o specifičnim verovanjima, navikama i običajima koji su na snazi u pojedinim kulturama, a koji se iskazuju i na neverbalan način. Tako nije na odmet znati:

• u Japanu je važno zaviti poklon, ali nikako u beli papir jer se bela boja vezuje za smrt;
• na Tajlandu ne treba pomilovati dete po kosi jer se time ugrožava duša deteta koja se nastanjuje u glavi;
• broj 17 je nesrećan u Italiji, a broj 14 u Japanu;
• u arapskim zemljama se jede isključivo desnom rukom (leva ruka se smatra nečistom jer se koristi za održavanje higijene) a  za  domaćina je uvredljivo ukoliko pojedete svu hranu sa tanjira jer ostaci hrane simbolišu obilje i sl.

4. Pretpostavke (prekoncepcije) i stereotipi su četvrti kamen spoticanja.

Stereotipi su pojednostavljena, preterana i veoma uopštena mišljenja o pripadnicima pojedinih grupa. Stereotipi postoje jer ljudima pomažu da smanje pretnju od neizvesnog čineći svet predvidljivim. Na taj način stereotipi povećavaju osećaj sigurnosti, naročito kada se osoba nađe u stranoj i nepoznatoj sredini (Barna, 1989). Važno je da imamo na umu da stereotipi često nisu u skladu sa objektivnim stanjem stvari i da zbog toga mogu biti ogroman kamen spoticanja u komunikaciji. Drugačije rečeno, kada imamo izvesne stereotipne pretpostavke o osobi iz druge kulture, mi ćemo njeno ponašanje interpretirati u skladu sa tom pretpostavkom bez obzira šta je stvarni razlog njenog ponašanja, a to svakako ne dovodi do razumevanja.

5. Tendencija da vrednujemo je peti kamen spoticanja.

Ljudi su skloni da svoju kulturu i svoj način života tretiraju kao prirodno stanje stvari i da o drugima prosuđuju polazeći od sopstvenih kulturnih standarda. Tako, kada ne posedujemo dovoljno informacija o drugoj kulturi, mi obično postupke i izjave ljudi iz drugih kultura odobravamo ili ne odobravamo poredeći ih isključivo sa standardima koji potiču iz naše kulture i našeg načina života* (ne kaže se bez razloga da "stvari ne vidimo onakvim kakve one jesu, već onakvim kakvi smo mi sami"). Da bi se uspostavila uspešna interkulturalna komunikacija i razumevanje potrebno je da budemo otvorenog uma i da stavove i ponašanja ljudi iz drugih kultura istražimo gledajući ih upravo sa njihove tačke gledišta.

6. Anksioznost ili tenzija* je šestii kamen spoticanja.

Svaka interkulturalna komunikacija sadrži određeni stepen neizvesnosti i zbog toga su anksioznost i tenzija česte pojave. Recimo, kada se nalazimo u inostranstvu izloženi smo velikom broju verbalnih, neverbalnih, fizičkih i psiholoških draži koje se razlikuju od onih na koje smo navikli i to može da bude veoma stresno po nas. Visok nivo anksioznosti gotovo uvek zahteva neku vrstu oduška ili pražnjenja i to nam otežava da iskažemo ono što želimo, otežava da se izrazimo. Pravi problem nastaje kada kao način oslobođenja od tenzije izaberemo neki vid nekonstruktivnog ponašanja ili neku formu odbrane kao što je iskrivljena percepcija ili izbegavanje i neprijateljstvo.

Svest o tome da se pri interkulturalnoj komunikaciji možemo spotaknuti o brojne prepreke, upućuje nas na važnost sticanja znanja o različitim kulturama i veštinama prepoznavanja i prevazilaženja "vidljivih i nevidljivih" barijera u komunikaciji. Još je važnije da teškoće i zastoje u komunikaciji tretiramo kao prilike za novo učenje. Ukoliko nerazumevanje i konflikte pri interkulturalnom susretu tretiramo kao probleme koje treba izbegavati, uskratićemo sebi šansu za lični rast i razvoj.

* 1. Misli se na sagovornika istog pola.
* 2. što zapravo predstavalja vid etnocentrizma
* 3. Sve ostale barijere u komunikaciju su često praćene visokom anksioznošu i tenzijom.

O interkulturalnom obrazovanju