5 dimenzija kulturalnih razlika
prema Hofsted-u

Hofstedov model kulturnih dimenzija    

Hofsted je identifikovao 5 dimenzija na koje se mogu svesti sve kulturalne razlike

1. Distanca moći između pripadnika jedne kulture (Power distance) - ukazuje na stepen u kome neko društvo prihvata postojanje nejednake raspodele moći između individua. Distanca moći govori o stepenu hijerarhije. Na primer, govori o tome kakav je normalan način donošenja odluka u nekoj organizaciji ili instituciji, odnosno, da li je uobičajeno da prilikom donošenja neke odluke svi iznesu svoje mišljenje ili je potpuno prihvatljivo da odluku donese jedna osoba (predsednik/ca).

2. Izbegavanje neizvesnosti (Uncertainty avoidance) - ukazuje na stepen u kome neko društvo zazire od neizvesnih (neodređenih, dvosmislenih) situacija i pokušava da ih izbegne uvođenjem pravila i procedura koja obezbeđuju sigurnost. Izbegavanje neizvesnosti govori o stepenu prihvatljivosti rizika i improvizacije. Na primer, u kojoj meri će neki tim planirati svoje aktivnosti i koliko će prostora ostati za improvizaciju.

3. Individualizam / kolektivizam - ukazuje na stepen u kome je neko društvo orijentisano na dobrobit zajednice ili pak individua (članova/ica uže porodice) ponaosob. U kolektivnim kulturama ljudi osećaju jaku međusobnu povezanost i odgovornost za svakog člana/članicu te kulture. Otud je ponašanje prvenstveno usmereno na dobrobit cele zajednice, a ne na ličnu dobrobit ili dobrobit svoje uže porodice kakav je slučaj u individualističkim kulturama.

4. Maskulinost / Femininost - ukazuje na stepen u kome u nekom društvu rod određuje kakve će biti uloge muškaraca i žena u različitim situacijama. Na primer, kakav je uobičajeni način raspodele poslova prilikom održavanja neke kućne proslave tj. da li postoji "prirodna podela kućnih poslova" (podrazumeva se šta će raditi žene, a šta muškarci) ili se očekuje da kućne poslove svi podjednako obavljaju? 

5. Vremenska orijentacija (Time orientation) - ukazuje na stepen u kome neko društvo bazira svoje odluke na prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti. Na primer, odluka o tome kako će izgledati proslava nekog praznika donosi se prvenstveno na osnovu tradicije i događaja u prošlosti, ili na osnovu trenutnih okolnosti i kratkoročnih dobiti, ili pak na osnovu onog što pretpostavljamo da donosi dugoročnu dobit tj. šta vidimo da je najbolje za budućnost.

O interkulturalnom obrazovanju