Multidimenzionalni i multiperspektivni karakter interkulturalnog obrazovanja istaknut je u specifičnim ciljevima u "četiri stuba obrazovanja" koje je identifikovala Međunarodna komisija za obrazovanje za 21. vek (International Commission on Education for the Twenty-first Century, UNESCO, 1996). Prema zaključku ove komisije, obrazovanje bi trebalo da se široko oslanja na sledeće ciljeve/stubove:

• Učiti da znam zahteva kombinovanje širokog opšteg obrazovanja sa mogućnošću praktičnog rada na nekoliko projekata. Opšte obrazovanje nam omogućuje kontakt i komunikaciju sa drugim jezicima i oblastima znanja. Ono nam pruža neke od osnovnih veština koje bi trebalo da budu prenete kroz interkulturalno obrazovanje.
  
  
• Učiti da umem znači steći profesionalne veštine, ali i mogo više od toga. To znači steći kompetencije za snalaženje u različitim situacijama kao i kompetencije za rad u timu. Imajući u vidu nacionalni i međunarodni kontekst, učiti da uradim uključuje i sticanje neophodnih kompetencija koje osposobljavaju pojedinca da nađe svoje mesto u društvu.
  
  
• Učiti da živim zajedno sa drugima znači razvijati razumevanje drugih ljudi i uvažavanje uzajamne zavisnosti - ostvarivanjem zajedničkih projekata  i učeći kako da se upravlja konfliktima - u duhu poštovanja vrednosti pluralizma, uzajamnog razumevanja, mira i kulturne različitosti. Ukratko, učenici/ce treba da steknu znanja, veštine i vrednosti koje doprinose duhu solidarnosti i saradnji među različitima pojedincima i grupama u društvu.
  
  
• Učiti da budem razvijenija ličnost i da budem u stanju da delujema sa najvećim stepenom autonomije, prosuđivanja i lične odgovornosti. U tom smislu obrazovanje ne sme da zanemari nijedan aspekt sveukupnog potencijala učenika/ca - uključujući i kulturni potencijal - i mora da se zasniva na pravu na različitost. Ove vrednosti kod učenika/ca osnažuju osećaj identiteta i otkrivanje ličnog smisla, jednako kao što koriste razvoju kognitivnih sposobnosti.

O interkulturalnom obrazovanju